Povelja Slobodnog Sveta

Pitanja i Odgovori i opšte kritike

Odgovori na najčešća pitanje i kritike ideologije Povelje.

Ako si pročitao/la i razumeo/la koncepte Povelje Slobodnog Sveta i društva oslobođenog novca, ali si i dalje skeptičan/na prema tim idejama, onda nisi sam/a!

Mnogi ljudi oklevaju kada im se predstavi ideja odstranjenja novca, trgovine i vlasništva, i to zbog različitih razloga. Ova stranica pokušava da se posveti tim protivljenjima, koji su u mnogim slučajevima potpuno razumljivi.

Ovde je većina pitanja i kritika koje ljudi imaju u vezi društva oslobođenog novca: (Klikni da ti prikaže odgovor) [ Proširi/Suzi sve ]

Ako oduzmemo novac, kako ćemo svi živeti? Zar nećemo onda svi biti siromašni?

Novac nije suštinski važan za život. Resursi su ono što nam je potrebno za život, a ne novac. Novac je samo alatka, osmišljen da pomogne u organizaciji raspodele nedovoljnih resursa. Moderna tehnologija nam sada nudi moguće izobilje tih resursa kao što je hrana, voda, krov nad glavom, i visok životni standard. Možemo nabavljati, praviti i proizvoditi sve životne potrebštine sada mnogo lakše nego ikada ranije. Jedino čega je nedovoljno danas je zapravo novac!

U svetu oslobođenom novca, koncept bogatih i siromašnih će biti beznačajan zato što će svako imati jednak pristup svemu što život ima da ponudi.

Pohlepa je samo deo ljudske prirode!

Ljudska priroda ima samo jednu funkciju: da preživi. Ovaj instinkt preživljavanja vodi sva naša ponašanja. Tako da kada smo suočeni sa nedostatkom potrebština, automatski postajemo pohlepni, zato što je to dobro za opstanak. Danas nedostaje novca a mi trebamo da živimo, zato pokušavamo da ga nakupimo što više možemo. To je sasvim prirodna reakcija na svet u kome ljudi koji nemaju novac umiru.

Onog trenutka kada ljudi shvate da više ne postoji nikakav stvaran nedostatak resursa, i da su vitalni deo zajednice koja ih izdržava, pohlepa i sebičnost će postati nepotrebne. Naši instinkti će onda ići ka pozitivnom ponašanju kao što je saradnja, poverenje i saosećajnost koji su takođe neophodni za opstanak.

Ovo zvuči kao verzija komunizma, koji je svuda propao.

Bilo koji politički sistem, uključujući komunizam, koji koristi novac je na kraju osuđen na propast, zato što usvaja nejednakost i primenu sile. Novac, po definiciji, stvara nejednakost, i održavanje te nejednakosti zahteva primenu sile. Nivo nejednakosti i primene sile u bilo kom političkom sistemu je odlučujući za to koliko će taj režim trajati.

Postoji samo jedan stvaran zakon prema kome moramo da budemo poslušni, a to je zakon Prirode. Neuspeh da mu se prilagodimo samo na kraju rezultira nestankom vrste. Moramo se pomeriti preko tradicionalne politike i upravljanja, i rešiti naše zajedničke probleme u skladu sa Prirodom.

Nema vlasništva? Znači, svako može da mi se useli u kuću ili oduzme auto?

Ova inicijativa nije samo promena u ekonomiji, već je kompletna promena ljudskih vrednosti. Otklanjanjem novca, otklanjaš i glavnu motivaciju za pohlepu. Gde nema pohlepe, nema ni borbe za vlasništvo. Takođe, gde je sve besplatno, niko ne treba da tebi oduzima svojinu kada može lako da dođe do svoje lične.

U slobodnom i besplatnom svetu, ljudi će takođe poštovati međusobno pravo na bezbedan životni prostor, privatnost i sigurnost, zato što će tako biti učeni od najranijeg doba - o zajednici, Prirodi i kako smo svi povezani i međusobno zavisni. To će se učiti pored čitanja, pisanja i aritmetike.

Gluposti, trebaju nam samo tešnje regulative i više poziva na odgovornost!

Treba nam obrazovanje, a ne regulative. Govoriti osobi da nešto 'ne sme' da uradi ne može da se poredi sa osobom koja je obrazovana do standarda gde može da razume da nešto 'ne treba' da uradi, posebno kada su razlozi jednostavni, neskriveni i pravedni.

U slobodnom svetu, ljudi će primati ovo obrazovanje do najviših standarda od najranije dobi - o zajednicama, Prirodi, planeti, kako ti elementi funkcionišu i kako su oni svi povezani. Regulativa je tupav instrument koji se trenutno samo koristi da zamaskira nedostatak pravednosti i poštenog obrazovanja.

Sve je besplatno? Odlično! Mogu li da zamolim za 100 koncertnih klavira?

Prvo, i predpostavljajući da neko ima iskren razlog za potrebnih 100 koncertnih klavira, prikladan nivo obrazovanja i odgovornosti prema prirodi će sprečiti mnoge da imaju takve zahteve, imajući u vidu koliko će takva vrsta zahteva iscrpljivati prirodne resurse i ljudske veštine da bi se takav zahtev ispunio.

Čak i ako je takva vrsta zahteva iskrena po bilo kom osnovu, ne postoji razlog da se on ne ispuni ako je to fizički moguće, i ako osoba koja je napravila zahtev pristane na vremenski period koji je potreban da bi se jedan takav zahtev ispunio.

Nauka i tehnologija nemaju sve odgovore!

Istina, i to će svaki naučnik slobodno potvrditi. Glavna je svrha nauke, u suštini, da pronađe odgovore, i to radi tako što koristi konzistentna merenja i dokazive podatke u fizičkom svetu.

Neki ljudi veruju da postoji svet van fizičkog. Nauka to nikada nije potvrdila i verovatno nikada i neće. Ali, kakvo god tvoje verovanje u metafizičko bilo, izazovi sa kojima se susrećemo danas su poprilično fizičke i tehničke prirode. Naprimer, kako da stvorimo sve što nam je potrebno dok se trudimo da očuvamo planetu? Politika, spekulacije i govorkanja ne mogu dati odgovore na ovo. Naučni prilaz je jedini koji može naći rešenja za ove tehničke probleme.

Nemamo čega da se plašimo od sveta tehnologije; tehnologija je već veliki deo naših života danas. Kada je odvojimo od profita, pohlepe i ograničenja u troškovima, sve je moguće. Sanjati slobodan svet je ljudski, ali da bi se izgradio potrebna je nauka.

A šta ćemo sa dosadnim ili neprijatnim poslovima koji ne mogu biti automatizovani?

Postoji samo nekoliko ljudskih zadataka koji ne mogu biti automatizovani ili reorganizovani na neki način da osposobe njihovu automatizaciju. U slučaju neprijatnih i jednoličnih zadataka koji ne mogu biti automatizovani ni na koji način, oni se mogu rotirati među članovima lokalne zajednice.

Mnogi ljudi, ako su upitani da obave takav zadatak naprimer jednom mesečno, i služe zajednici koja im obezbeđuje sve potrebe, bili bi oduševljeni da volontiraju. Oni koji neće da volontiraju, jednostavno ne moraju.

A šta će biti sa 'humanim' poslovima, kao nega bolesnika ili podučavanje?

Radeći zajedno na zajedničkim ciljevima je nešto što većina nas radi svaki dan. Radimo zajedno kao firma, kao porodica, kao susedstvo ili kao grupa. Mi volimo da sarađujemo. Mi volimo da pripadamo. Zapitaj sebe koliko puta dnevno uradiš nešto što nije direkto zarad tvog ličnog interesa ili za šta nisi plaćen/a? Odgovor će te iznenaditi.

Svaki dan, svuda u Svetu, mi pomažemo jedni drugima zato što to želimo. Zato što se na taj način osećamo bolje po pitanju sebe. Ljudi su društvena bića i saradnja nam je u prirodi. Odstranjivanje naših finansijskih okova će potpuno osloboditi tu prirodnu potrebu za saradnjom.

Ljudi koji imaju strast i prirodan talenat za te 'humane' poslove će ih raditi zato, i isključivo zato, što vole te poslove!

Ali neće biti motivacije da se radi na poslu... ili da se radi bilo šta!

Novac nije privlačan da bi se radilo, on je obaveza da bi se zaradilo. Istinske motivacije da se dela su strast, talenat, pomaganje, sretanje ljudi, želja da se nauči. Jednom kada se novac odstrani iz naših života, ljudi će raditi samo sa tim motivima, i kao rezultat, biće mnogo srećniji i produktivniji.

Što se tiče nedostatka nečega da se radi, to će biti do svakog pojedinca. U slobodnom svetu, biti oslobođen posla i finansijskih ograničenja će ti omogućiti da ispuniš svoje snove na način koji sada samo možeš da zamisliš. Na primer, možeš putovati gde god hoćeš, u bilo koje vreme; realizovati svoj hobi ili strast bez ograničenja u troškovima; doprineti zajednici kroz svoje veštine i talente; provoditi više vremena sa svojom porodicom itd.

Ovo je utopistički san koji najverovatnije nikada neće funkcionisati.

Utopija je nestvarna. Ovo nije nestvarno. Tehnički je moguće već sada, bazirano na činjenici i našem trenutnom znanju. To nikada nije urađeno ranije, jer do sada nije bilo moguće. Nepostojanje primera iz istorije ne znači da to neće funkcionisati niti da nije vredno da se bar pokuša.

To ne znači da je u pitanju savršen sistem i nema tvrdnje da će rešiti sve probleme Sveta, ali će rešiti veliku većinu njih, i bar je zbog toga superiorniji sistem od onoga kojeg imamo trenutno.

Gde su detalji? Povelja ne kaže ništa o...

Postoje mnoga, mnoga pitanja o kojima Povelja ne diskutuje. Mi to opisujemo kao 'sekundarna pitanja'. Povelja se bavi samo najosnovnijim primarnim pitanjima, kako da se postavimo jedni prema drugima, našoj planeti i Prirodi. Sve drugo je sekundarno u odnosu na to.

Kada se dogovorimo oko ovih najosnovnijih pravila, kako oblikovati naš svet i voditi naše društvo trebalo bi se samoodređivati kroz evolutivni proces. Shvati to kao kreiranje novog sveta od prizemlja ka gore. Seme ne zna kako će biljka izgledati.

Da li je ovo neki kult ili neka vrsta religije?

Ne. Sve vezano za ovu inicijativu je bazirano isključivo na činjenicama i zdravom razumu. Takođe, nikada ništa nećemo tražiti od tebe.

Svet je već prenaseljen, ne možemo spasiti svakoga!

Prenaseljenost jeste veliki globalni problem, ali nije takav problem koji će se naprosto rešiti tako što će se dopustiti da ljudi umiru. Postoje mnogi humaniji i razumniji pristupi kontroli broja stanovnika od okrutnog zapostavljanja.

Štaviše, problemi sa brojem stanovnika će svejedno biti uz nas - imali slobodan svet ili ne - i svakako su veći izgledi da stvorimo racionalan sistem kroz pozitivno obrazovanje koje bi bilo svuda rasprostranjeno, slobodno i bez tradicionalnih ograničenja u budžetu.

Zar ovo nije isto kao i Cajtgajst i Venus Projekat?

Inicijativa Povelje Slobodnog Sveta jeste u osnovi inspirisana Venus Projektom Žak Freskoa i ideologijom ekonomije koja je zasnovana na resursima. Ipak, tu su neke osnovne razlike u pristupu:

Inicijativa Povelje ne predlaže koncept ili detalje bilo kakvog budućeg društva, zato što vidimo da bi to moglo dovesti do raznih podela u stavovima, i samim tim odvući pažnju od urgentnije potrebe da se okrenemo i uskladimo sa Prirodom.

Mi ne mislimo da je moguće stvoriti novo društvo od vrha ka osnovi. Kao i u svim potpuno prirodnim procesima, to mora da se desi odozdo ka gore. Kada se dogovorimo da ćemo pratiti samo tih par osnovnih pravila Prirode, tek onda možemo dozvoliti našem društvu da evoluira u pravcu kojim hoće da ide.

Mi nismo zainteresovani za velike projekte, aktivizam i prikupljanje sredstava. Povelja je jednostavno pasivan način da ljudi pokažu svoju podršku etici zasnovanoj na Prirodi koja se pokreće sporo, sigurno i pozitivno samo u jednom pravcu.

Mi podržavamo i Venus i Cajtgajst, ali nismo povezani ni sa jednim od njih. Ako si član/ica bilo koje od ovih organizacija, svejedno bi te pozvali da takođe potpišeš Povelju Slobodnog Sveta.

Već živim poprilično dobro bez novca - svako može da živi tako sada!

Mnogi ljudi se odlučuju za životni stil 'van mreže', uzgajaju sopstvene proizvode i postaju energetski nezavisni. Ipak, velika većina ljudi ne bi želela da živi tako. Većina ljudi ne želi da živi u izolaciji, i više im odgovara uključenost i sigurnost koja se nalazi u većoj zajednici.

Život 'van mreže' može za neke da funkcioniše odlično, ali samo za malu manjinu. Takođe se može pokazati kao finansijski pritisak na druge, pošto tradicionalni biznisi gube svoje mušterije.

Znam da trenutni sistem nije savršen, ali je najbolji od svega što postoji.

Zamisli da nema sistema, i da te neko pita da izabereš između jednog koji je slobodan, pravedan i održiv, i drugog koji promoviše pohlepu, nejednakost i zagađenje, koji bi od ta dva izabrao/la? Tu nema poređenja.

To je činjenica, naš monetarni sistem je matematički nemoguć da se reši kroz konstantno povećanje duga, pritom stvara i promoviše nejednakost, i poguban je za sam život kroz svoju prioritetizaciju profita u odnosu na ljude i planetu. Jedini razlog zbog koga i dalje koristimo ovaj sistem je zato što se nismo prilagodili našim novim sposobnostima, i naprosto je jednostavnije da održavamo ono što nam je poznato nego da počnemo iznova.

Dobro, ali kako da stignemo 'odavde' do 'tamo'?

Postoje raznovrsne mogućnosti u tome kakve određene promene u društvu mogu dovesti do tako velikog preokreta u globalnim operacijama, da svaka spekulacija kako će se one odvijati može biti skoro besmislena. Jedina stvar koju možemo reći zasigurno je da ĆE se promena dogoditi kada je dovoljan broj ljudi bude poželeo.

Širenje priče o slobodnom svetu nas neće dovesti do tranzicije, širenje priče JE tranzicija. Mi smo već u njoj. Sve što nam je potrebno je dovoljna volja ljudi da donesu neophodne promene. Čak i veoma niska cifra od 1% svetske populacije može biti dovoljna da pokrene nezaustavljivu lančanu reakciju, ali kako će se odvijati to svako može samo da nagađa!

Ja i dalje vidim veliki problem sa ovom idejom!

Ako i dalje vidiš veliki problem u ovoj inicijativi koji nije objašnjen ovde, ili smatraš da vidiš ozbiljnu mnjkavost, onda moraš uporediti bilo koju prepoznatu manjkavost sa našim trenutnim sistemom, čije manjkavosti uključuju masovnu glad, siromaštvo, dug, ratove, zagađenje i nepotrebnu smrt.

Vrlo je malo verovatno da bilo koji potencijalni nedostatak može biti teži od nedostataka koje ima naš trenutni sistem. Ovo nije zamišljeno da bude savršen sistem, on je samo bolji od ovog trenutnog. Ako se i dalje sa njime snažno ne slažeš i ako želiš da postaviš neku problematiku, onda se priključi diskusiji na našoj Fejsbuk stranici, i mi ćemo pokušati da odgovorimo na tvoja pitanja.

Find out more about an Open Access Economy

Potpiši Povelju